Pogled sa terase lovca na lišće!
by Spotter Blogtrotter
„Debeli gracki golubovi i dalje seru po našu istoriju “- je moj omiljeni urbani grafit, gde je gracki dato sa „c“, nastao pred sam kraj prošloga veka i milenijuma, dole negde na keju pored reke. Kritički osvrt samosvesnog mladog čoveka, najverovatnije, na stanje u kilavim opštinskim strukturama, sa prenamnoženim opštinarskim kanc“u“larijskim pacovima i korupcijskom javašluku kao stanju svesti, sada bi odgovarale mnogo teže reči i kvalifikacije, jer kod nas uveliko važi pravilo da od goreg uvek može još gore.
Sinoćnji primalno-instinktivni događaj, spontano mi naježivši kožu leđa i podlaktice, natera me da se setim i da ponovo osetim. A evo šta se ustvari zbilo: na platou ispred ovdašnje opštinske kuće, negde odmah posle Slagalice, začuše se zvuci rifa na solo gitari! Nenaviknuta lokalna ušesa na nešto što nije etno i turbo folk, na nešto što nije neka „prcijada“ ili svinjski bal, bojažljivo se načuljiše, a kad tamo neki simpatični mladi čovek, nonšalantno obučen i skromnog pogleda, cepa solo deonice na svojoj gitari na struju, „ jede gu“ čuh da neko prokomentarisa! Doneo baja mali akumulator, uključio svoje pojačalo, pustio na ritam mašini matrice omiljenih rok hitova, Animalsi, Zepellini, Dire Straites, Hotel Kalifornija... je samo nešto što sam prepoznao, a mislim da je svirao i neki bluz.
Sjajni muzičar Ivan iz „Niš“, putujući sam po bliskom i dalekom svetu, sinoć je efektno podsetio „ debele gracke golubove“, nesistematizovane nekulturne poslenike i megalomanske autore kult-ur-inar-nog leta ovdašnjeg, da za oplemenjivanje duše tako malo treba!