Pogled sa terase lovca na lišće
BLOG: Pogled sa terase lovca na lišće
Blog br. 4: Kukavičje jaje sibirskog tetreba
By Spotter Blogtrotter
Žali mi se prijatelj kako se razočarao u ljude, kako su ga mnogi ostavili i izdali bez valjanog razloga, samo tek onako…; saosećajno razočarani čovek u svoju intimnu okolinu!
Ne može se biti razočaran u nekog ili u nešto, ako se ne veruje i ne očekuje nešto od nekog. Vrlo je prosta jednačina, koju razumno biće tipa: Čovek!, ne kapira ni posle ponovljenog razočarenja.
A, baš na tu kartu ljudske sistemske greške igraju razni prodavci magle, iluminatori i kreatori istorije kroz vekove: narodu kome jednom prodaju rog za sveću, zauvek je dodeljena uloga deteta u cirkusko-madjioničarskoj predstavi!
Tako mi na pamet pada jedan reminiscentno-hronološki kroki, ili šta su nam sve poturali ko kukavičje jaje poslednjih dekada: tako smo verovali, pa se razočarali u neku laboratorijsku uniju južnih Slovena; slepo verovasmo, pa se debelo razočarsmo u nekog bravara-zagorca, kad ono- on samo to nije bio; malo posle njega, već slobodno verujemo vodji sa cvetom u kosi, ali je taj njegov cvet, nažalost, umesto polena imao barut; za potonje vodjice, tipa bradata narkomančina, mafijaška pudlica, studentski Boss, neobavešteni mačkar ili spodoba nastala ukrštanjem Pinokija, Kalimera i Supermena, i za količinu Konačnog razočarenja dobijenog od njih, neću ni da trošim reči.
Reakcija nas „razočaranih verovatelja“ najviše liči na ponašanje zaljubljenog, pa ostavljenog sibirskog tetreba: okomiti susret kljuna i stene, sa srdzbom i do ponovnog „zatetrebljivanja“!